Na samom početku svoje profesionalne karijere, branila sam jednog sitnog lopova, starijeg čoveka prepuštenog samom sebi i na ulici koji je kako bi se prehranio krao hranu, konzerve tunjevine, po našim velikim supermarketima. Još pamtim njegove umorne oči kako me gledaju bez nade. Kao njegov, tada još mlad i neiskusan advokat, bila sam svedok sve rđavosti pravnog sistema koji ga je gonio. Njemu je ovaj pravni sistem naneno veću nepravdu od onoga što mu se stavljalo na teret. Na žalost, u to vreme, još uvek na početku karijere u takvom okolnostima, nisam uspela da ga odbanim i na tom slučaju se ko zna koji put pokazalo da stvari u životu nisu uvek crno – bele. Govorili su mi mnogo puta tokom studija: “Sofija, zapamti: pravo i pravda nisu isto” da je pravda u praksi zapravo retko kad zadovoljena pravom.. Bez obzira na sve, danas sa više znanja, samopozdanja i dobijenih sporova, znam da se lično nikada ne bih bavila ovim poslom da zaista verujem da pravda na kraju neće POBEDITI.
